U hammam kupatilima prostorije za muškarce I za žene su u potpunosti odvojene. Postoji poseban ulaz za oba pola, što znači da ne rizikujete da ćete naleteti na suprotni pol. Najprostije rečeno, hammam tretman je kupanje gde vas pere i pročišćava potpuni stranac. Zašto biste želeli da vas u javnosti pere i pročišćava potpuni stranac? Pa, to je iskustvo koje bi svi trebali probati makar jednom, i ne bi ste trebali odustati od te ideje dok je ne probate.

Hammam se sastoji od suvih i parom punih komora, a osim toga poseduje i odaje za relaksaciju i masažu. Zbog temperature od 50ºC i vlažnosti od 100% u odnosu na saunu koja ima 80ºC i vlagu od 2% do 30%, hammam je prijatniji za boravak. U hammamu, u odnosu na parno kupatilo, greju se pod, zidovi i klupe, pa se ne stvara teška maglovita para, vidljivost ne opadne a vlažnost ipak dostiže skoro 100%. Prijatna vlažna toplota od 45ºC do 50ºC veoma prija onima koji ne mogu izdržati toplotu saune, a i telo se postepeno zagreva.

Sve počinje sa relaksacijom u sobi koja je zagrejana kontinuiranim protokom vrućeg,suvog vazduha koji pomaže korisnicima da se oznoje.

Posle potpunog pranja tela gost se izmasira na predhodno zagrejanoj mermernoj ploči turskom metodom, tako što se dobro namaže sapunicom i temeljno izmasira. Sve se završava sa ispiranjem mlakom vodom. Između masiranja i parnog kupanja preporučuje se hladno tuširanje. Hammam tretman nam osveži i omekša kožu, uz očaravajući osećaj opuštenosti. I primene masaže, kupači se napokon premeštaju u sobu za rashlađivanje na kratak period relaksacije.

Razlika između islamskog hammam-a i turskog kupatila je vazduh. Vruć vazduh je u viktorijanskim turskim kupatilima suv, dok je u islamskim hammam kupatilima vlažan.

U viktorijanskom turskom kupatilu kupač će se često potopiti u hladan bazen nakon vrućih soba, islamski hammam obično nema bazen, ukoliko voda ne izlazi iz izvora. U islamskim hammam kupatilima kupač poliva sebe hladnom vodom.
 

Hammam kombinuje funkcionalnost I strukturne elemente svojih prethodnika iz Anatolije, rimskih “thermae” kupatila I srednjoazijsko-turskom tradicijom parne kupke, ritualnim čišćenjem I poštovanjem vode.

Tipičan hammam se sastoji iz tri osnovne I međusobno povezane prostorije:
“sıcaklık”  predstavlja vruću sobu (kaldarium) , zatim sledi topla soba (tepidarijum), koji takođe predstavlja sobu umerene temperature, i zatim ide “soğukluk” koja predstavlja hladnu sobu (frigidarium).

Glavna evoluciona promena između rimskih kupatila i turskih kupatila odnosila se na hladnu sobu. Rimski frigidarium uključio je prilično hladnu vodu u kojoj bi se pokrovitelji uronili pre nego što krenu ka toplijim prostorijama. Srednjovekovni muslimanski običaji stavljaju visok prioritet na čistoću, ali preferiraju tekuću vodu za kupatila sa uranjanjem. Takođe, redosled soba je izmenjen tako da su ljudi uglavnom koristili hladnu sobu nakon toplijih soba i masaža, umesto kao ranije. Dok su ga Rimljani koristili kao pripremu, Osmanlije su ga koristile za osvježenje i oporavak.

“Sıcaklık “ obično ima veliku kupolu ukrašenu malim prozorima koji dopuštaju prodor svetlosti,ali ne u potpunosti. U centru sobe se nalazi veliki zagrejani mermerni stol na koje kupač legne dok je okružen fontanama koje se nalaze u uglovima prostorije. Prostorija se koristi za upijanje pare i masiranje. Topla soba se koristi za pranje sapunom i vodom, dok je “soğukluk“ je za opuštanje,oblačenje,osvežavajuća pica,ponekada čaj.
 
Hammam kao I njegovi prethodnici nije rezervisan isključivo za muškarce. Hammam kompleksi često sadrže zasebne odaje za muškarce i žene. Ukoliko kompleks nema takve prostorije, onda hammam prima polove u zasebnim vremenima.

Kao primarni ženski prostor, ženski hammami igraju posebnu ulogu u društvu. Valerie Staats smatra da ženski hammamovi Maroka služe kao društveni prostor u kome se tradicionalne i moderne žene iz urbanih i ruralnih područja zemlje, bez obzira na njihovu religioznost, kupaju i druže. Iako su Al-Ghazali i drugi islamski intelektualci možda odredili određene propise za kupanje, propisi, koji su zastareli i fundamentalni, obično nisu prihvaćeni u svakodnevnim interakcijama marokana u hammamu. Staats tvrdi da su hammami mesta gde se žene mogu lepše osećati nego što se osećaju u mnogim drugim javnim interakcijama. Osim toga, u svom radu “Seksualnost u islamu", Abdelvahab Bouhiba napominje da su neki istoričari našli dokaze o Hammam kao prostore za seksualno izražavanje među ženama, za koje su verovali da je rezultat univerzalnosti golotinje u ovim prostorima.
 

---